Награде

Награда за животно дело

Основана 1987, додељује се најугледнијим члановима Удружења за укупан допринос преводилачкој култури на нашем језику. Добитнике предлаже Управа, а потврђује чланство сваке године на годишњој скупштини, а награда (повеља и новчани износ) додељују се на пригодним свечаностима.

Добитник награде за животно дело за 2010. годину је:

Радмила Шалабалић

Награда „Jован Mаксимовић”

Основана 1976, додељује се сваке две године за најбољи превод руске књижевне прозе на српски језик. Уручује се на свечаности крајем маја, и састоји се од повеље и новчаног износа који обезбеђује оснивач (наследници чувеног преводиоца с руског језика чије име носи награда).

Добитник награде „Др Јован Максимовић“ за период 2013-2014. је:

Душан Патић за превод дела Игора Сахновског „Човек који је знао све“ (Stylos Art, Београд)

Награда „Љубиша Рајић”

Додељује се најбољем првом преводу са било ког језика на српски језик сваке друге године. Основана је 2013, а први пут додељена 2014. године, у спомен на преводиоца, професора и оснивача катедре за скандинавистику на Филолошком факултету, Љубишу Рајића, а свечано се додељује се 4. априла, на рођендан Љубише Рајића и Дан студената.

Добитнице награде „Љубиша Рајић” за период 2012-2013. су:

Јелена Мијатовић за превод са француског језика дела Данијела Пенака Дневник једног тела (Чаробна књига), и

Ана Јовановић за превод са кинеског језика романа Мо Јена Жабе (Лагуна)

Награда „Александар И. Спасић”

Додељује се најбољим преводима дела из области хуманистике са свих језика на српски језик сваке друге године. Основана 1997, у спомен на једног од најбољих преводилаца у овој области, награда се уручује 28. септембра у виду повеље и новчаног износа који обезбеђује породица.

Добитник награде „Александар Спасић за период 2011-2013. су:

Љиљана Николић за превод са енглеског језика дела Ернста Хартвига Канторовица Два краљева тела. Студија о европској средњовековној теологији (Федон, Београд 2012)

Награда „Бранко Јелић”

Награда за најбољи књижевни превод (у свим категоријама) са француског на српски установљена 2009. године, на иницијативу Паскал Делпеш, директорке Француског културног центра у Београду. Нова награда конципирана је да буде додељена једном искусном преводиоцу, али и новом преводилачком таленту. Оснивачи награде су Француски културни центар у Београду, Међународни центар за књижевне преводиоце у Сремским Карловцима и Удружење књижевних преводилаца Србије. Награда се свечано уручује сваке године крајем маја, у оквиру манифестације Молијерови дани.

Добитници награде „Бранко Јелић” за 2014. годину су:

Зрели допринос

Јелена Стакић за дело Мишел Гослар Биографија Маргерит Јурсенар (Карпос)

Прва огледања

Татјана Ђурин за дело Жана Старобинског Од бољке лек (Киша)

Награда „Милош Н. Ђурић”

Годишња награда за најбољи превод на српски језик дела из области поезије, прозе и хуманистике, основана 1968. у част једног од оснивача УКПС, класичара и хуманисте, професора Милоша Н. Ђурића. Досадашњи добитници су најугледнији посленици у струци. Жири, сачињен од 5 чланова, уручује награду (која се састоји од повеље и новчаног дела) на свечаности 7. децембра сваке године.

Добитници награде „Милош Н. Ђурић” за 2014. годину су:
проза      

Мелита Лого Милутиновић за превод са француског језика дела Жерома Ферарија Беседа о паду Рима (Чаробна књига)

поезија

Марјанца Пакиж за превод са латинског књиге Публија Вергилија Марона Енеида (Федон)

хуманистика

Зорислав Паунковић, за превод са руског језика дела Јурија Лотмана и Јурија Цивјана Дијалог са екраном (Филмски центар Србије)

Награда „Михаило Ђорђевић”

Основана је 2005. у част једног од оснивача УКПС и врсног преводиоца са енглеског језика и додељује се сваке две године за најбољи превод књижевне прозе са енглеског језика. Уручује се на свечаности у априлу месецу, и састоји се од повеље и новчаног износа који уручује оснивач (г. Срђан Карановић, унук Михаила Ђорђевића).

Добитник награде „Михаило Ђорђевић за период 2011-2012. је:

Флавио Ригонат за превод са енглеског језика дела Рејмонда Карвера Одакле зовем – одабране приче (Бели пут, Београд)

Награда „Радоје Татић”

Основана је 2002. и додељује се сваке две године најбољим преводима дела из области поезије, прозе и есејистике са шпанског и португалског језика на српски језик. Она чува сећање на једног од наших најбољих преводилаца с ових језика, састоји се од повеље и новчаног износа који обезбеђује породица.

О „Фонду Радоје Татић”

„Фонд Радоје Татић” основан је у циљу унапређења сарадње и бољег упознавања наше културе и култура шпанског, португалског и латиноамеричких народа шпанског и португалског говорног подручја, а у част једног од наших најистакнутијих преводилаца дела латиноамеричких, шпанских и португалских аутора, новинара и дипломате Радоја Татића.

За Радоја Татића није довољно рећи да је био један од првих преводилаца са шпанског језика на овим просторима, већ би се морало нагласити да су његови пионирски продори у латиноамеричку књижевност, од средине шездесетих година XX века, одавали човека рафинираног укуса који се бави само оним највреднијим. Чак и пре него што ће Европа и Америка да открију континент магичног реализма, југословенски је читалац могао да чита Борхеса, Кортасара, Рулфа, Маркеса, Неруду, Астуријаса, или Паза у преводу Радоја Татића. Преводио је поезију, прозу, теоријске радове. Његови се преводи одликују сигурним језичким изразом, духовитим преводилачким решењима и, ако је реч о теоријским радовима, поузданошћу.

Добитнице награде „Радоје Татић” за период 2013-2014. су

Тамина Шоп за превод са португалског језика дела Гонсала М. Тавареша Лажне повести (Трећи трг) и

Ана Кузмановић Јовановић за превод са португалског језика дела Жозеа Сарамага Сва имена (Лагуна)

Издвајамо

Календар догађаја