BEPS-2017-Učesnici

БЕПС 2017

УЧЕСНИЦИ

 

Јелена Ленголд

 Песникиња, приповедачица, романсијерка. Рођена је у Крушевцу, живи у Београду као професионални писац. Десетак година радила је као новинар и уредник у редакцији културе Радио Београда, потом је до септембра 2011. радила као координатор пројекта Нансенсколен, Хуманистичке академије из Лилехамера у Норвешкој, на предмету конфликт менаџмент.

 До сада је објавила шест књига поезије (Распад ботанике, Вретено, Поднебље мака, Пролазак анђела, Сличице из живота капелмајстора и Бунар тешких речи), шест књига прича (Покисли лавови, Лифт, Вашарски мађионичар, Претестериши ме, У три код Кандинског и Рашчарани свет) и један роман (Балтимор).

За књигу песама Бунар тешких речи добила је награду Јефимијин вез. За књигу прича Вашарски мађионичар добила је Европску награду за књижевност, награду Женско перо, награду Биљана Јовановић и награду Златни хит либер. Књига прича Рашчарани свет освојила је Андрићеву награду за најбољу књигу прича у 2016.

Проза и поезија Јелене Ленголд преведени су на енглески, италијански, дански, француски, бугарски, румунски, македонски, руски, украјински и чешки језик. Њене приче заступљене су у бројним антологијама и панорамама савремене српске књижевности објављеним у Србији и свету.

За себе каже да је давно нашла своју меру, схвативши да ће увек много више живети у нестварном него у стварном, много више у написаним словима него у изговореним речима, много више кроз јунаке својих књига него у свом паралелном, од јавности познатом, животу. Живећи кроз те силне књиге, само покушава да проживи што је могуће више бесмртних векова.

 

 

Ала Татаренко (Украјина)

 Слависта, преводилац, есејиста, књижевни критичар. Редовни професор, управник катедре за славистику Универзитета „Иван Франко“ у Лавову, где предаје српску и хрватску књижевност, као и постмодернизам у словенским књижевностима. Бави се историјом словенских књижевности, питањима украјинско-словенских културних веза.

Аутор пет књига и више од 220 радова о спрској књижевности. На украјински превела, између осталог, дела Д. Киша, Б. Пекића, М. Павића, низ приповедака, есеја и одломака И. Андрића, Г. Петровића, Д. Албахарија, Д. Великића...
Добитница Повеље Удружења књижевних преводилаца Србије (2011) и награде Српског ПЕН центра за најбољег страног преводиоца српске књижевности (2015).

 

 

Александар Прокопијев (Македонија)

 Рођен у Скопљу, докторирао компаративну књижевност. Предаје на постдипломским културолошким студијама на скопском Универзитету. Приповедач, есејиста, преводилац.

 Објавио петнаестак књига кратке прозе, прича, есеја и један роман. Дела су му преведена на енглески, италијански, пољски, турски и на све балканске језике. Преводи књиге прозних аутора из Србије, Хрватске, Бугарске. Међу српским прозаистима превео је и књиге М. Павића, Д. Киша, Д. Албахарија, В. Бајца, В. Пиштала и Јелене Ленголд.

 

 

Александар Чанцев (Русија)

 Рођен у Москви, дипломирао на Московском државном Универзитету, студирао у Јапану, докторирао из савремене јапанске књижевности. Тренутно ради у области руско-јапанске пословне дипломатије.

Аутор је пет књига у којима се налазе чланци о савременој књижевности, есеји, кратке приче и путописи. У новембру 2017. излази његова нова збирка песама посвећених јапанским и руским темама.Однедавно спаја књижевну критику са интервјуисањем писаца, научника, новинара, па чак и музичара, пише есеје о кинемотографији, музици и проблемима савремене културе.Чланци су му превођени на јапански, енглески, српски и друге језике.

Члан је руског ПЕН центра.

 

 

Ален Капон (Француска)

 

Књижевни преводилац са српскохрватског, енглеског и руског на француски, аутор, редовни учесник Београдских преводилачких сусрета, велики промотер српске књижевности у Француској.

Аутор је књиге Светла Светлане Велмар-Јанковић. Са српскохрватског превео преко тридесет књига, као и приче неколико српских аутора за више антологија. Члан је Удружења књижевних преводилаца Француске, редактор и преводилац француског сајта за српску књижевност: serbica.fr.        

Добитник Повеље УКПС за изузетан допринос превођењу српске књижевности и ширењу српске културе ван граница Србије, поводом 60. годишњице УКПС.

 

 

Анита Вуцо  (Хрватска)

 

Рођена у Сплиту, већ 26 година живи и ради у Италији гдје је дипломирала стране језике и књижевност, а затим одбранила докторат из Филологије и компаративних књижевности средњоисточне Европе, са тезом на тему „Данило Киш: енигматичност слова“.

Објавила је више прича писаних италијанским језиком и збирку поезије Parole blu [Плаве ријечи]; прича Josephine. Napule bello. Освојила је Другу награду (Специјалну награду женског већа регије Пијемонте) XII издања италијанског националног књижевног такмичења Lingua madre, 2017. Преводи: Вар Саше Стојановића, Стаклени зид Владимира Тасића, те са италијанског на хрватски језик Не реци да се плашиш Ђузепеа Катоцеле.

 

 

Бен Андони (Албанија)

 

Рођен у Тирани, завршио географију и историју на Факултету за историју и филологију. Радио прво у Државном хидрометеоролошком заводу, од 1996. главно занимање му је новинарство. Био је дописник неколико новинских агенција и листова, уредник више културних рубрика, тренутно уређује недељни културни часопис Милосао.

Преводи са српског, босанског и енглеског. Између осталих превео дела Меше Селимовића, Срђана Ваљаревића, Владислава Бајца, Милорада Павића, Јелене Ленголд (Вашарски мађионичар) и бројне кратке приче и песме српских аутора. Са енглеског је превео роман Владимира Набокова и збирку песама Чеслава Милоша.

Добитник је више награда из области медија и културе.   

 

Дејан Ацовић (Србија)

 

Класични филолог, библиотекар и књижевни преводилац. Поља интересовања: античка књижевност, старогрчка и латинска, античка историографија, средњовековна и ренесансна књижевност на латинском, енглеска, француска, новогрчка књижевност, путописна проза – Медитеран и Балкан.

Важнији преводи: Флавије Аријан, Поход Александра Великог, Марсел Швоб, Дечји крсташки поход и друга проза, Аугер Гислен де Бузбек, Писма из Турске, Жофроа Вилардуен, Хроника Четвртог крсташког рата и освајање Константинопоља, Остају само енигма и трагедија – списи о Хадријану, Едвард Морган Форстер, Фарос и Фарилон.

 

 

Дуња Бадњевић (Италија)

 

Рођена у Београду, живи и ради више од педесет година у Италији. Дипломирала светску књижевност у Београду и славистику у Риму, где је радила као уредник у издавачкој кући.

На италијански језик између осталог превела књигеБ. Шћепановића, Г. Петровића, Д. Киша. Са Мануелом Орази превела дела М. Селимовића, Г. Куић, Ф. Давида. За престижну едицију Меридиани Мондадори,превела и уредила Изабрана дела Иве Андрића. 

Добитница награде српског Пен центра као преводилац године и Удружења књижевних преводилаца Србије за изузетан допринос остварењу циљева Удружења.

Њена прва књига Голи оток, која је објављена у Италији, добила је пет великих националних награда.

 

 

Душанка Забуковец (Словенија)

 

Рођена у Љубљани, где је магистрирала енглески и француски језик и културу и студирала италијански. Радила на телевизији, прво као музичка уредница, потом као уредницастраних програма, преводилац и руководилац преводилачког сектора.

Преводи са енглеског, француског, италијанског, српског и хрватског на словеначки и са словеначког на енглески. Превела преко 200 књига (међу којима је и Вашарски мађионичар Јелене Ленголд), преко 2.000 филмова, документараца, серија и цртаних филмова, позоришних драма, књижевних есеја, чланака.

Била је председница Удружења књижевних преводилаца Словеније, чланица је Удружења филмских и телевизијских преводилаца Словеније (које јој је доделило награду за животно дело).

 

 

Ђурђа Стрсоглавец (Словенија)

 

Председница Друштва словеначких књижевних преводилаца, докторирала на Филозофском факултету Универзитета у Љубљани. Предаје хрватску и српску књижевност и превођење. Преводи са јужнословенских језика. Предмет њеног педагошког и научног интересовања обухвата јужнословенску књижевност и питања везана за превођење са сродних језика. Међу бројним ауторима, чија је дела преводила, налазе се Владимир Пиштало, Борис Дежуловић, Светислав Басара, Дубравка Угрешић, Владислав Бајац, Даша Дрндић, Урош Петровић, Ренато Баретић...

 

 

Елен Елиас-Бурсаћ (САД)

 

Већ тридесет година преводи дела босанских, хрватских и српских писаца, међу којима су Давид Албахари, Ведрана Рудан, Слободан Селенић, Славенка Дракулић, Дубравка Угрешић и други. Руски језик и књижевност завршила је у Америци, докторирала на Универзитету у Загребу. Десет година је радила на Одељењу славистике на Харварду, шест година била део екипе енглеских преводилаца на Међународном суду за ратне злочине у Хагу. Од тада ради као слободни преводилац, бави се научним радом и уређује књижевни часопис Asymptote. Добитница је више награда за своје преводе. Коаоутор уџбеника о учењу  босанског, хрватског и спрског, аутор књиге о превођењу за Хашки трибунал, која је награђена 2015.

 

 

Гордана Тимотијевић (СРБИЈА)

 

Рођена у Краљеву, дипломирала на групи за немачки језик и књижевност Филолошког факултета у Београду. Ради као уредник у издавачкој делатности Библиотеке у Краљеву.

С немачког језика на српски превела је књиге: Херман Хесе: Уметност доколице, Корнелија Функе: Господар лоповаи Срце од мастила, Антологија немачке поезије за децу Вилине рашље, Отфрид Пројслер: Мала вештица, Ерих Фон Деникен: Богови су били астронаути, Луис Марер: Бура итд.

Као писац за децу добила је бројне награде и признања за свој књижевни рад, за стваралачки допринос савременом изразу у књижевности за децу, за целокупно литерарно стваралаштво и допринос књижевности за децу.

 

 

Ирена Лукшић (Хрватска)

 

Дипломирала и докторирала на филозофском факултету у Загребу. Ауторка, преводилац и уредница библиотека „Књижевна смотра“ и „На трагу класика“. Нека од њених најважнијих прозних дела су: Сјајна звијезда Ровиња, приповетке, Крвави мјесец, приповетке, Небески бициклисти, роман; међу бројним научним и стручним књигама истичу се: Руска књижевност у свемиру, студије, Огледи о руској књижевности, Руски емигранти у Хрватској између два рата. С руског превела педесетак књига и петнаестак драма. Вишеструко награђивана за стручни, уметнички и преводилачки рад.

Сарадница је америчке Encyclopedia of World Literature in the 20th Century и Dictionary of Literary Biography, као и најважнијих домаћих енциклопедијских издања.

 

 

Јуриј Нечипоренко (Русија)

            Доктор физике и математике, председник Друштва пријатеља Гајта Газданова, главни уредник интернет часописа Руски живот и интернет часописа за тинејџере Пампаси. Професор на факултету, члан Удружења критичара и Удружења историчара уметности. Објавио је преко 400 радова о књижевности и књижевних критика (под различитим псеудонимима). Аутор је пет књига прозе, од којих је на српски преведен роман о животу и делу Николаја Гогоља Дечак са вашара.
            Међу своја многобројна интересовања убраја и руску поезију и прозу XX века, филозофију језика, теорију превођења, позориште и савремену уметност.

 

 

Катарина Волф Грисхабер (Немачка)

 

Рођена у Штутгарту, студирала славистику и историју источноевропских земаља у Хајделбергу и Бохуму. Магистрирала је на Иви Андрићу и докторирала на Данилу Кишу. Живи у Минстеру где ради као књижевни преводилац. Превела на немачки, између осталих, дела Боре Ћосића, Данила Киша, Ивана Чоловића, Предрага Чудића, Славенке Дракулић, Богдана Богдановића, Џевада Карахасана; прерадила преводе романа На дрини ћуприја и Травничка хроника Иве Андрића.

Заједно с Бором Ћосићем добила је 2008. награду „Албатрос“, коју додељује Задужбина Гинтера Граса..

 

 

Лара Хелблинг Матковић (Хрватска)

 

Неколико година радила у школи, на телевизији и у позоришту.

Са енглеског и немачког преводи драме, прозу, књижевно-теоријске текстове, популарно-научне књиге и дечју књижевност. Уређује лексикографска издања и књижевност за децу и младе у издавачким кућама Нови Либер и Алгоритам.

Ауторка књиге Мој први хрватски рјечник: за дјецу и одрасле (награда „Киклоп“ за најбољу дечју књигу 2005). Добитница Годишње награде Друштва хрватских књижевних преводилаца за 2006. за превод књиге Елизабетинска слика свијета.

Чланица Друштва хрватских преводилаца и саоснивач и председница Галерије књига – организације за подстицање читања.

 

Мануела Орази (Италија)

 

Рођена у Београду, од јесени 1966. живи у Риму где је завршилаархитектонски факултет. У области превођења ради више од 25 година захваљујући свом билингвизму, јер јој је отац Римљанин, а мајка Београђанка. Почела као консекутивни и симултани преводилац (за ЕУ и владине институције, потом за талевизију и радио), данас сарађује са различитим издавачким кућама као коректор, редактор и преводилац. Превела је дела Д. Великића, И. Андрића, В. Јокановића, Б. Ћопића...

Добитница награде „ Premio Feronia “ за превођење. Оснивач удружења „Липа“ које се бави промоцијом културе народа са подручја бивше Југославије. Често ангажована и као званични туристички водич за Рим и покрајину Лацио.

 

 

Марија Циндори Шинковић (Србија)

 

Магистрирала југословенску и општу књижевносту Београду, докторску дисертацију одбранила на Катедри за мађарски језик и књижевност у Новом Саду, где је једно време предавала. Вандредни професор на Катедри за хунгарологију Филолошког факултета, научни сарадник Института за књижевност и уметност. Објавила је шест књига, више од педесет научних радова из области мађарско-српске компаратистике, теорије превођења и историје мађарске и српске периодике. С мађарског превела и приредила књиге о авангарди М. Саболчија и Е. Бујтара, збирку превода Е. Адија и роман М. Вајде.

Члан је Матице српске, Међународног хунгаролошког друштва и придружени члан Мађарске академије наука.

 

 

Русанка Љапова (Бугарска)

 

Превођењем почела да се бави још на студијама српскохрватског језика и књижевности на Филолошком факулету Софијског универзитета. Радила као лектор на два универзитета и као професор српског језика на Војној академији.

Члан је Савеза бугарских преводилаца и Клуба позоришних преводилаца. За преводе књиге Предео сликан чајем М. Павића и Мама Леоне М. Јерговића добила је награде Савеза бугарских преводилаца. Превела између осталих: Д. Албахарија, Б. Пекића, В. Арсенијевића, С. Басару, Јелену Ленголд.

Са сарадницама на бугарско-спрско-македонском пројекту о женској поезији деведесетих година издала је Антологију 33 песникиње из Србије, Македоније и Бугарске, коју је званично представила 2004. године на БЕПС-у.

 

 

Урсула Бургер (Хрватска)

 

Рођена у Загребу, где је дипломирала француски језик с књижевношћу и компаративну књижевност. Магистрирала Европске студије у Паризу. Као преводилац сарађивала у радио-емисијама Хрватскога радија, дугогодишња је сарадница једног француског интернет портала, чију је сарајевску редакцију основала 2007. Учествовала у организацији књижевног фестивала Крокодил и њихове резиденције за писце. Чланица је редакције часописа за књижевност Тема и Друштва хрватских књижевних преводилаца. Књижевним превођењем бави се од 2003.

С групом колегиница, осмислила и покренула Транслаб - лабораторију за књижевно превођење и бољу видљивост књижевних преводилаца.

 

 

Василиј Соколов (Русија)

Дипломирао српскохрватски језик и југословенску књижевност на Филолошком факултету Лењинградског универзитета. Дуже време радио у омладинском туризму и као преводилац у Чешкој, затим као редактор и директор Петербуршког сајма књига.

Од 1999. ради као професионални књижевни преводилац српске књижевности. Преводио је романе Боре Ћосића, Владимира Пиштала, Дејана Стојиљковића, песме Петра Петровића Његоша и Матије Бећковића, и приповетке Виде Огњеновић, Давида Албахарија, Љубице Арсић, те приче Јелене Ленголд.

Стално сарађује с федералним дневним листом Невско времја, колумниста је недељног листа X-file XX век. Члан је Удружења писаца Русије.

 

 

Владимир Д. Јанковић (Србија)

 

Српски књижевни преводилац, песник и есејиста, рођен је 16. октобра 1968. године у Београду.

Објавио је више од 200 књижевних превода са француског и енглеског на српски језик, од тога 95 романа. Аутор је четири књиге поезије и више од 500 песама, есеја, кратких прича и записа објављених у штампи и на интернету.

Пажњу најшире читалачке публике скренуо је на себе преводима романа Мишела Уелбека, Хилари Мантел, Фредерика Бегбедеа, Т. Корагесана Бојла, Ен Енрајт, Виржини Депент, Жан-Мишела Генасије, Изабел Вери, Лејле Слимани.

 

 

Звонимир Булаја (Хрватска)

 

Сплићанин, завршио филозофију, компаративну књижевности и информатику на Филозофском факултету у Загребу.

Оснивач издавачке куће „Alt F4 – Булаја наклада“. У сарадњи с Министарством образовања реализује пројекат„eLektire“, захваљујући ком је преко 300 књига са списка обвезне школске лектире постало бесплатно доступно читаоцима. И сам је за те потребе превео више дела (Пинокио, Прича о доктору Дулитлу, Петар Пан, новеле из Декамерона...). Ради на неколико својих филмских пројеката.

Члан је Удружења ликовних уметника примењених уметности Хрватске и Хрватске заједнице ликовних уметника.

 

 

Жела Георгијева (Бугарска)

 

Књижевни преводилац са руског и јужнословенских језика на бугарски. Словенску филологију дипломирала на Софијском универзитету, и потом радила као библиотекар, књижевни сарадник на националном радију, уредник у издавачкој кући, професор књижевности, и на крају као главни уредник Панораме, часописа за страну књижевност и уметност превода.

Међу српским писцима које је преводила су Јелена Ленголд, М. Пантић, Г. Петровић, З. Живковић, И. Андрић, Б. Станковић, Е. Кош, Д. Михаиловић, Д. Киш и други.

Добитница је Повеље УКПС за изузетан допринос превођењу српске књижевности и ширењу српске културе ван граница Србије.

 

Издвајамо

Календар догађаја