БЕПС - 2016 - Учесници

41. Међународни београдски преводилачки сусрети

27-29. мај

НОВО ПРЕВОЂЕЊЕ КЛАСИКА

Достићи и превазићи

 

УЧЕСНИЦИ

Михајло Пантић

Приповедач, књижевни критичар, универзитетски професор. Рођен 1957. године у Београду. Дипломирао и докторирао на београдском Филолошком факултету, где сада предаје на Катедри за српску књижевност са јужнословенским књижевностима. Писац је десетак књига кратких прича (Хроника собе, Вондер у Берлину, Песници, писци и остала менажерија, Не могу да се сетим једне реченице, Новобеоградске приче, Седми дан кошаве, Јутро после, Ако је то љубав), од којих је већина доживела неколико издања. Приче су му преведене на двадесетак језика, штампане у више засебних иностраних издања и заступљене у антологијама код нас и у свету. Пише и студије, есеје, критике, критичку прозу (Искушења сажетости, Александријски синдром, Против систематичности). Уредио и приредио сличан број зборника и антологија. Уређивао више листова и часописа, међу њима и Књижевну реч, Књижевне новине, Свет речи.
Добитник је бројних домаћих и међународних књижевних награда, међу којима су: „Милан Богдановић“, „Станислав Винавер“, „Бранко Ћопић“, Андрићева награда, „Ђорђе Јовановић“, Награда града Београда.
Почасни је грађанин Новог Београда. Повељу је добио зато што је током своје досадашње књижевне каријере често у свом писању користио као мотив тај део града, па се може сматрати његовим књижевним хроничарем.
Страствени је риболовац. У млађим данима играо је кошарку у новобеоградским клубовима „Ушће“ и „Кадињача“, као студент је свирао бас-гитару у неколико београдских рокенрол група.
Писање прича не види као професију него као „виши облик морања“. Зато не пише, како каже, да би од тога живео, већ пише да би због тога живео.

 

 

 

 


Ален Капон (Француска)

Књижевни преводилац са српскохрватског, енглеског и руског језика на француски, аутор, велики промотер српске књижевности у Француској.
Специјалност су му класична и средњовековна књижевност, књижевност за омладину, политика, полицијски романи, научна-фантастика. Преводио за телевизију, радио-драме.
Са енглеског је превео неколико романа за децу, а са руског неколико дугих прича, збирку приповедака и један роман.
Аутор је књиге Светла Светлане Велмар-Јанковић. Са српскохрватског превео преко тридесет књига, као и приче неколико српских аутора за више антологија.
Члан је Удружења књижевних преводилаца Француске, редактор и преводилац француског сајта за српску књижевност: сербица.фр.
Добитник Повеље Удружења књижевних преводилаца Србије 2002.

 


Андреј Пустогаров (Русија)

Рођен у Украјини, од 1968. живи у Русији. Преводи поезију и прозу са украјинског, пољског и енглеског на руски. Између осталих, ваља истаћи његове преводе великог прозног пољског писца Бруна Шулца и енглеског песника Робинсона Џеферса.
Један је од преводилаца Хамлета на руски. Његови преводи модерних украјинских писаца објављени су у руским часописима „Новиј мир“, „Октјабр“ и другим, као и у неколико антологија.
Члан је руског удружења „Мајстори књижевног превођења“. Дипломирао је и докторирао на Московском институту за физику и технологију.

 

 

 

Анита Вуцо (Хрватска)

Сплићанка, већ 26 година живи у Италији, где је дипломирала стране језике и књижевност. Докторирала на теми „Данило Киш: енигматичност слова“.
Ради као књижевни и стручни преводилац (са хрватског, српског, руског и немачког језика). У антологији Љетње приче објавила једну од својих приповедака (Венсанино путовање), а у новембру 2015. изашао је њен превод Стојановићевог романа Вар.
Сарађује са „Ирис ди Колибрис“, међународним пројектом посвећеним преводу поезије, миграционој књижевности, те ауторима који не пишу на матерњем језику. У припреми је превод друге књиге Саше Стојановића, преводи Крлеже, Ирене Лукшић, Виде Огњеновић и Владимира Тасића.

 


Дејан Ацовић (Србија)

Класични филолог, библиотекар и књижевни преводилац. Поља интересовања: античка књижевност, старогрчка и латинска, античка историографија, средњовековна и ренесансна књижевност на латинском, енглеска, француска, новогрчка књижевност, путописна проза – Медитеран и Балкан.
Важнији преводи: Флавије Аријан, Поход Александра Великог, Марсел Швоб, Дечији крсташки поход и друга проза, Аугер Гислен де Бузбек, Писма из Турске, Жофроа Вилардуен, Хроника четвртог крсташког рата и освајање Константинопоља, Остају само енигма и трагедија – списи о Хадријану, Едвард Морган Форстер, Фарос и Фарилон.

Димитар Башевски (Македонија)

Романсијер, песник, преводилац и издавач, завршио Филозофски факултет у Скопљу. Низ година радио као страни дописник из Атине. Био је директор и главни уредник издавачке куће „Култура“ из Скопља, главни уредник у издавачкој кући „Слово“.
Аутор је десет романа, шест књига поезије и једне збирке кратких прича. Његова дела преведена су и објављена у Енглеској, Чешкој, Румунији, Грчкој, Србији, Албанији и Турској. Добитник је најважнијих књижевних награда у Републици Македонији.
Уза све, преводи са енглеског и српског на македонски, између осталог, дела Џ. Лондона, Стивенсона, Г. Божовића, Михајла Пантића (Новобеоградске приче).

 

Дуња Бадњевић (Италија)
Рођена у Београду где је завршила светску књижевност. У Риму је студирала словенску филологију. До пензије радила као уредник у римској издавачкој кући „Едитори Риунити” и повремено као консекутивни преводилац на међудржавним сусретима две земље. За престижну библиотеку издавачке куће „Мондадори - Меридиани” превела је збирку романа, прича и огледа Иве Андрића.
Први књижевни превод са српског на италијански био је Уста пуна земље Бранислава Шћепановића. Следе преводи дела Д. Великића, М. Црњанског, Н. Величковића, Д. Киша, Г. Куић. Добитник је награде српског ПЕН центра као преводилац године.
Њен први роман Исола нуда имао је одличне рецензије у Италији и награђен је с пет награда на књижевним конкурсима.

 

Ирена Лукшић (Хрватска)

Дипломирала и докторирала на филозофском факултету у Загребу. Ауторка, преводилац и уредница библиотека „Књижевна смотра“ и „На трагу класика“. Нека од њених најважнијих прозних дела су: Сјајна звијезда Ровиња, приповетке, Крвави мјесец, приповетке, Небески бициклисти, роман; међу бројним научним и стручним књигама истичу се: Руска књижевност у свемиру, студије, Огледи о руској књижевности, Руски емигранти у Хрватској између два рата. С руског превела педесетак књига и петнаестак драма. Вишеструко награђивана за стручни, уметнички и преводилачки рад.
Сарадница је америчке Енцyцлопедиа оф Wорлд Литературе ин тхе 20тх Центурy и Дицтионарy оф Литерарy Биограпхy, као и најважнијих домаћих енциклопедијских издања.

 


Јасна Стојановић (Србија)

Хиспаниста, компаратиста, преводилац и професор на Филолошком факултету у Београду. Написала и приредила књиге Сервантес у српској књижевности, Дон Кихот у српској култури, Шпанско позориште барока и Како смо читали Дон Кихота, између осталих. Бави се шпанском књижевношћу Златног доба, савременим шпанским театром, везама шпанске и српске књижевности и критиком превода. Преводи са савременог и класичног шпанског, као и са француског (дела Сервантеса, Лопеа де Руеде, Фернандес де Моратина и других аутора).
Једина је чланица Међународног удружења сервантиста из Србије и са подручја бивше Југославије. Председница Југословенског друштва за медитеранско позориште и уметност.

Катица Ацевска (Македонија)

Рођена у Скопљу, где је завршила енглески и француски језик и књижевност. Радила у Народној библиотеци и Министарству културе, да би се потом посветила превођењу, углавном прозе, поезије, есеја, кратких прича са енглеског, француског, српског/хрватског/босанског на македонски.
Превела је бројне познате ауторе, међу којима су: Роалд Дал, Џ. Д. Селинџер, Арундати Рој, Филип Рот, Маргерит Јурсенар, Вирџинија Вулф, Скот Фицџералд, Јукио Мишима, Филип Давид, Мирко Ковач, Данило Киш.
Добитница је националне преводилачке награде „Златно перо“ за 1999.
Пише чланке за часописе и новине и главна је уредница Балканског планинарског часописа.

 

Марија Циндори-Шинковић (Србија)

Магистрирала југословенску и општу књижевност у Београду, докторску дисертацију одбранила на Катедри за мађарски језик и књижевност у Новом Саду, где је једно време предавала. Вандредни професор на Катедри за хунгарологију Филолошког факултета, научни сарадник Института за књижевност и уметност. Објавила је шест књига, више од 50 научних радова из области мађарско-српске компаратистике, теорије превођења и историје мађарске и српске периодике.
Преводе из мађарске лирике објавила у више листова и часописа. Са мађарског превела и приредила књиге о авангарди М. Саболчија и Е. Бујтара, збирку превода Е. Адија и роман М. Вајде.
Члан је Матице српске, Међународног хунгаролошког друштва и придружени члан Мађарске академије наука.

Мирјана-Милошевић Витман и Клаус Витман (Немачка)

Заједно преводе спрску, хрватску и босанску књижевност на немачки.
Она је много година била уредница у српској редакцији радио-станице Дојче Веле.
Он је правник. Године 2011. добили Повељу УКПС за изузетан допринос превођењу српске књижевности и ширењу српске културе ван граница Србије, а 2013. награду спрског ПЕН центра за најбоље иностране преводиоце. Заједно превели, између осталог, дела Давида Албахарија, Светлане Велмар-Јанковић, Боре Ћосића, Милоша Црњанског, Биљане Србљановић, Борислава Пекића, више позоришних комада и радио-драма.
Живе и раде у Бону.

 


Микитенко Оксана (Украјина)

Доктор филологије, ради на Институту за уметност, фолкор и етнологију М. Т. Рилског. Бави се словенским фолклором и етнологијом, етничком и културном историјом, проблемима традиционалне фолклорне културе, етничким и фолклорним везама између Украјине и јужне Славоније, семантиком, прагматизмом и поетиком фолклорних текстова.
Члан је уређивачког одбора неколико часописа, Националног одбора за фолклор, Међународне организације за фолклорну уметност... Аутор је две монографије, које су објављене и у Србији. Преводи са српског, бугарског и македонског. Са српског између осталог превела дела Михајла Пантића (Ако је то љубав), Милорада Павића, Љубице Арсић.

 

Русанка Љапова (Бугарска)

Превођењем почела да се бави још на студијама српскохрватског језика и књижевности на Филолошком факулету Софијског универзитета. Радила као лектор на два универзитета и као професор српског језика на Војној академији.
Члан је Савеза бугарских преводилаца и Клуба позоришних преводилаца. За преводе књиге Предео сликан чајем М. Павића и Мама Леоне М. Јерговића добила је награде Савеза бугарских преводилаца. Превела између осталих: Д. Албахарија, Б. Пекића, В. Арсенијевића, С. Басару.
Са сарадницама на бугарско-спрско-македонском пројекту о женској поезији деведесетих година издала је Антологију 33 песникиње из Србије, Македоније и Бугарске, коју је званично представила 2004. године на БЕПС-у.

 


Сузана Бем-Милосављевић (Немачка)

Родила се у немачком граду Гелзенкирхену, где и данас живи и ради. Магистар је славистике и немачког језика и књижевности. У свом магистарском раду истраживала је феномен рата у српској прози између 1990. и 2001. Од 2005. ради као преводилац са српског и хрватског, и између осталих превела је на немачки текстове Срђана Ваљаревића (песме, одломке из романа), Игора Штикса, Горана Петровића. Превела је приче Виде Огњеновић, Давида Албахарија, Светлане Велмар-Јанковић, Александра Тишме и Михајла Пантића.
За панчевачке Свеске, часопис о књижевности, уметности и култури, преводила је с немачког Франца Хутерера.


Василиј Соколов (Русија)

Дипломирао српскохрватски језик и југословенску књижевност на Филолошком факултету Лењинградског универзитета. Дуже време радио у омладинском туризму и као преводилац у Чешкој, затим као редактор и директор Петербуршког сајма књига.
Од 1999. ради као професионални књижевни преводилац српске књижевности. Преводио је приповетке Виде Огњеновић, Давида Албахарија, Љубице Арсић, песме Петра Петровића Његоша и Матије Бећковића, романе Боре Ћосића, Владимира Пиштала, Дејана Стојиљковића.
Стално сарађује с федералним дневним листом Невско времја, колумниста је недељног листа X-филе XX век. Члан је Удружења писаца Русије.

 


Викторија Радич (Мађарска)

Рођена у Сомбору, после завршених студија у Новом Саду трајно се настанила Будимпешти. Тридесет година преводи „нашу“ књижевност, или у множини – „наше“ књижевности. Превела више од двадесет књига на мађарски, дела савремених српских, хрватских, босанских аутора, и велики број краћих текстова: песме, приче, драме, есеје, студије. Између осталог, превела је избор прича Михајла Пантића (Ако је то љубав). Аутор је монографије о Данилу Кишу.
Најпоноснија је на превод Константиновићеве Философије паланке. Последњи преведени роман: Ивана Сајко, Повијест моје обитељи. Са српског језика тренутно преводи филозофске студије Петра Бојанића.

 

Владимир Д. Јанковић (Србија)

Књижевни преводилац, песник, есејиста. Објавио више од четири стотине песама, есеја, кратких прича и афоризама у штампи и на интернету. У медијима, махом штампаним, радио као преводилац, извештач, коментатор, уредник, једно време био дописник сиднејских Новости за културу и спорт, писао телевизијску и музичку критику.
Преводи прозу и поезију са француског и енглеског језика. Угледне српске издавачке куће објавиле су више од 80 романа у његовом преводу, поред осталог и дела Мишела Уелбека, Хилари Мантел, Фредерика Бегбедеа, Данија Лаферијера, Т. Корагесана Бојла, Виржини Депент, Ен Енрајт...

 


Звонимир Булаја (Хрватска)

Сплићанин, завршио филозофију, компаративну књижевности и информатику на Филозофском факултету у Загребу.
Оснивач издавачке куће „Алт Ф4 – Булаја наклада“. У сарадњи с Министарством образовања реализује пројекат „еЛектире“, захваљујући којем је преко 300 књига са списка обавезне школске лектире постало бесплатно доступно читаоцима. И сам је за те потребе превео више дела (Пинокио, Прича о доктору Дулитлу, Петар Пан, новеле из Декамерона...) Ради на неколико својих филмских пројеката.
Члан је Удружења ликовних умјетника примијењених умјетности Хрватске и Хрватске заједнице ликовних умјетника.

Жела Георгијева (Бугарска)

Књижевни преводилац са руског и јужнословенских језика на бугарски. Словенску филологију дипломирала на Софијском универзитету, и потом радила као библиотекар, књижевни сарадник на националном радију, уредник у издавачкој кући, професор књижевности, и на крају као главни уредник Панораме, часописа за страну књижевност и уметност превода.
Међу српским писцима које је преводила су Михајло Пантић, Г. Петровић, З. Живковић, И. Андрић, Б. Станковић, Е. Кош, Д. Михаиловић, Д. Киш и други.
Добитница је Повеље УКПС за изузетан допринос превођењу српске књижевности и ширењу српске културе ван граница Србије.

Издвајамо

Календар догађаја