БЕПС - 2016 - Програм и теме

41. МЕЂУНАРОДНИ БЕОГРАДСКИ ПРЕВОДИЛАЧКИ СУСРЕТИ

 27–29. маја 2016.

Ново превођење класика

Достићи и превазићи

 

  

Петак, 27. мај 2016.

Француска 7, Свечана сала

 

10.30

ОТВАРАЊЕ  41. Београдских преводилачких сусрета

 

11.00

Први разговор

ПИСАЦ И ЊЕГОВИ ПРЕВОДИОЦИ

 

Михајло Пантић очи у очи са својим преводиоцима. Очекујемо много дијалога, обрта, открића... Своја искуства у превођењу дела Михајла Пантића размениће Ален Капон (Француска), Димитар Башевски (Македонија), Оксана Микитенко (Украјина), Русанка Љапова (Бугарска), Викторија Радич (Мађарска) и Жела Георгијева (Бугарска)

Разговор води: Ален Капон

Разговор почиње: Димитар Башевски

 

16.00

Други разговор

Ново превођење класика – савремени преводи (већ преведених) већ етаблираних дела класичне књижевности

 

Година је 2016. Навршава се четири века од смрти бардова светске књижевности, Вилијама Шекспира и Мигела де Сервантеса. Њима у част, као и у част свим бритким, генијалним перима, који су током векова промишљали, обликовали и описивали свет око нас, окрећемо се овој теми која отвара бројна питања пред нас преводиоце.

Нека од њих би била: с којим се све изазовима и потешкоћама суочава преводилац неког раније већ преведеног дела? Који смисао данас има превођење већ преведених класика светске књижевности? Ко је публика? А ко издавач?

И можда би најважније питање за нас било: да ли је превођење класика уопште врхунац преводилачке каријере и ко се сме прихватити таквог подухвата? Дискусија која прети да постане права преводилачка посластица...

 

Разговор води: Дејан Ацовић

Разговор почиње: Ирена Лукшић

 

Субота, 28. мај 2016.

Француска 7, Свечана сала

 

11.00

Трећи разговор

Класици у школској лектири – у фокусу је средња школа

 

За разлику од свакодневног читања било какве врсте литературе, школска лектира је обавезно штиво и састављена је искључиво од класика како би ученици стекли општу културу и основно познавање домаће и светске књижевне баштине. Иако се мора признати да се у средњим школама часови књижевности одвијају науштрб часова граматике матерњег језика, колико би нас прочитало „Еп о Гилгамешу“ да он није био део лектире?

У време када на интернету постоје сајтови с препричаном лектиром, поставља се питање да ли то штиво треба подмладити и освежити, како новим насловима, тако и новим преводима дела која имају неприкосновен статус класика. Од Андерсена до Сартра, ученици свих разреда читају више деценија старе преводе. Да ли је време да се с класика обрише прашина и да се они препороде у новој генерацији? Да ли, можда, сваки нови нараштај заслужује нови превод како би та дела – монументална, непроменљива и непроцењива у историји књижевности – била стално жива, актуелна и интригантна? 

 

Резговор води: Ирина Вујичић

Разговор почиње: Звонимир Булаја

 

16.00

Четврти разговор

Класици двадесетог века – будућа класика

 

По дефиницији, они су врхунски ствараоци у уметности, у нашем случају књижевности, чије дело пружа трајни допринос уметности и, шире, култури и цивилизацији. А како се та дефиниција примењује у стварности, тема је нашег последњег округлог стола.

Двадесети век су обележили ратни догађаји који су утицали на свест писаца, дошло је до огромног технолошког напретка (с појавом филма, радија, телевизије и интернета), укинуте су строге границе између жанрова, а раздаљине између култура и језика смањене су. Појавиле су се велике издавачке куће са огромним бројем издања, развила се књижевна критика, уведене су бројне књижевне награде, међу којима је Нобелова најпрестижнија.

Награде, читаност, популарност, укус елите или масе, критика, тематика, форма – шта од свега наведеног указује на то да неко остварење јесте дело непролазне вредности? Или се кључ за препознавање вечности књижевног дела крије негде другде...

 

Разговор води: Владимир Д. Јанковић

Разговор почиње:          Анита Вуцо

 

19.00

ПЕН: СВЕЧАНА НАГРАДА НАЈБОЉЕМ ПРЕВОДИОЦУ СА СРПСКОГ ЈЕЗИКА

Теразије 29/II

Издвајамо

Календар догађаја